Narodne poslovice

Ako je go, ali je soko.

Ako je i koliba, nasa je.

Ako je ko lud, ne budi mu drug.

Ako mi ne mozes pomoci, nemoj mi odmagati.

Ako nece zlo od tebe, bezi ti od zla.

Ako ti mogu kupiti kapu, pamet ne mogu.

Ako znas sta ti je bilo, ne znas sta ce ti biti.

Ako zenu tuces, svoju srecu tuces.

Bjezi kud ti je volja, od sebe ne utjece.

Blago onome ko zna da ne zna, a hoce da zna.

Bogat je ko nije duzan, a mlad ko je zdrav.

Bolan se pita, a zdravom se daje.

Bolje je dobroga sluziti, nego rdjavu zapovijedati.

Bolje je i malo s blagoslovom, ne'li i dosta s prokletstvom.

Bolje je imati rdjavu godinu, nego rdjava susjeda.

Bolje je ne poceti, nego ne doceti.

Bolje je nemati, nego otimati.

Bolje je neznalica no tvrdoglavica.

Bolje je pokliznuti nogom nego jezikom.

Bolje je s mudrim pakati nego s ludim pevati.

Bolje je svoje jaje nego tudja kokos.

Bolje je u kolibi pjevati nego u dvoru plakati.

Bolje mrsav mir nego debela parnica.

Bolje se s junakom biti, nego s rdjom ljubiti.

Bolje slep ocima, nego slep pamecu.

Bolji je dobar glas nego zlatan pas.

Bolji je i crn kolac nego prazna torba.

Brat brata nad jamu vodi, ali u jamu ne mece.

Brdo se s brdom ne moze sastati, a zivi se ljudi sastanu.

Buci vecma tko manje razloga ima.

Cija sila, toga i pravda.

Covek je tvrdji od kamena, a slabiji od jajeta.

Covek zeli da je od svakoga bolji, a od sina da je gori.

Covek se uci dok je ziv, pa opet lud umre.

Cuvaj bele novce za crne dane.

Cuvaj se onoga ko stavlja obraz pod opanak.

Da je steci ko sto reci, svi bi bogati bili.

Da ga zemlja ne vuce sebi, poleteo bi.

Da padne na ledja, razbio bi nos.

Dobra ovca mnogo ne bleji, ali mnogo vune daje.

Dobro je lasno zaboraviti, a zlo nikada.

Dobro se ne pozna dok se ne izgubi.

Dok je ledja, bice samara.

Dok je siba tanka, treba je ispravljati.

Drvo bez grane i covek bez mane - ne mogu biti.

Drvo se na drvo oslanja, a covek na coveka.

Duboka voda je bistra, a plitka mutna.

Dje brat brata ne voli, tu nema srece.

Dje je sreca, tu je i nesreca.

Dje nije zene, tu nije ni kuce.

Dje se god sastanu ljudi, ocjenjuju druge, a sebe ne.

Dje velika zvona zvone, tu se mala ne cuju.

Gde je cija kuca tu je i sredina sveta.

Gde je stida, tu je i postenja.

Gde zlato gospoduje, razlog se ne cuje.

Gde zlato govori, usta cute.

Gospodskom smijehu i vedru nebu ne valja vjerovati, jer se zacas
promijene.

Gvozdje reze i drvo i kamen, ali i njega rdja jede.

Hoces li da te svi mrze, reci svakome ko je ko.

I ljude poslusaj, i svoje pameti imaj.

I najmudriji da proda sve sto ima, ne moze da kupi sve sto nema

I sunce prolazi kroz kaljava mesta ali se ne okalja.

I zid ima usi, i plot ima oci.

Ide vreme, nosi breme.

I loncem o kamen ili kamenom o lonac, tesko loncu svakojako.

Izvan ociju, izvan srca.

Jezik kosti nema, ali kosti lomi.

Kad bi se sve pameti iznele na vasar, svak bi se svoje masio.

Kad covek tone i za vrelo gvozdje se hvata.

Kad je volje i zlo ide na bolje.

Kad najvise grmi, najmanje kise pada.

Kad sultan nazebe, raja kija.

Kako doslo onako i proslo.

Ko ljude ne slusa, ni covek nije.

Ko mnogo zbori- ili mnogo zna ili mnogo laze.

Ko nece brata za brata, on ce tudjina za gospodara.

Ko nema sokola i kukavici se veseli.

Ko nosi, ne prosi.

Ko prati tudj posao, svoj zaboravlja.

Ko se seli, taj se ne veseli.

Ko u nebo pljuje na obraz mu pada.

Ko u krcmu ide, tudju decu hrani.

Koja se ne rekne, ona se ne cuje.

Kupuj prvo suseda, pa posle kucu.

Ludi boj biju, a mudri vino piju.

Ljudi se po odjelu sretaju, a po pameti prate.

Ljudi su gusto posijani, ali rijetko nicu.

Mnogo asova treba dok se istina sahrani.

Ne boj se onoga kome nisi dobro ucinio.

Ne zna da besjedi, a ne ume da cuti.

Nemogose pojedose, a nekcese sve popise.

Nesta blaga, nesta prijatelja.

Nije siromah ko malo ima, vec ko mnogo zeli.

Nov bunar kopaj, u star ne pljuj.

Novci sitno zvece, al' se daleko cuju.

Oteto- prokleto.